Livadski i med uljane repice.
Po čemu su te dve vrste meda specifične?
Livadski med
Nad ravnicom jugoistočnog Banata izdižu se Vršačke planine. One predstavljaju samostalan i jasno izdvojen planinski masiv, dužine oko 19 kilometara, sa površinom od 170 kilometara kvadratnih.
Vršačke planine se nalaze na području sa umereno-kontinentalnom klimom.
Kao i u ostalim delovima Južnog Banata i na području Vršačkih planina dominantan je jugoistočni vetar – čuvena košava, koji se javlja početkom jeseni i proleća.
Vršačke planine karakterišu stalna vazdušna strujanja, sedam vrsta vetrova, više vrsta stena, šumski izvori i potoci i velike plantaže vinograda.
Predeli iznad 250 metara obrasli su šumom mešovitog sastava u kojima preovlađuju lipa, hrast, cer, jasen i bagrem.
Padine Vršačkih planina od ranog proleća pokrivene su cvetovima različitih biljaka, koje se smenjuju počev od kukureka i visibabe, pa jagorčevina i jaglika, za njima sasa i šumska sasa, mnoge proletnje lukovice. Sve do jeseni smenjuju se razne cvetne vrste kampanule (zvončići) koji rastu na ivicama šuma.
Od svog proletnjeg bilja najmirisnije su ljubičice. Vršačke planine mogu da se pohvale i sa tri vrste orhideja i tri vrste perunika. Posebnu, veliku grupu biljaka čine usnatice od kojih se ističu četiri vrste kadulje, matičnjak, mravinac, koje karakterišu njihovi mirisi i lekovite supstance. Među njima najčuvenija je majčina dušici.
Majčina dušica je jedna od mnogih lekovitih biljaka čije je nektar zastupljen u našem livadskom medu.
Bogatstvo vitamina C i A čini je odličnom za jačanje imuniteta. Čisti začepljene disajne puteve, ubrzava sazrevanje kašlja i pomaže iskašljavanje, samnjuje iricatije u grlu, olakšava simptome bronhitisa i astme.
Med uljane repice
Uljana repica spada među tri najznačajnije uljane kulture u svetu, a u pojedinim zemljama u kojima se zbog klimatskih uslova ne mogu gajiti druge predstavlja i najvažniju uljaricu.
Ova uljarica postaje posebno aktuelna sa aspekta proizvodnje tzv. bioobnovljivih izvora energije, biogoriva, bioetanola odnosno biodizela.
Med od uljane repice… zvuči čudno… bele boje, poput slonove kosti.
Trebalo bi da znate da je upravo sirovi med od repice jedan od nacenjenijih i najtraženijih među istinskim poznavaocima i sladokuscima.
Zbog visokog procenta polena i vode, a niskog sadržaja fruktoze, kristališe vrlo rano nakon vrcanja, finim amorfnim kristalima koji daju jedinstvenu teksturu i ostavljajući za sobom prefinjenu voćnu aromu umerene slasti.
Pored medokusaca, uljanoj repici raduju se i pčele i pčelari.
Med od ove biljke prvi je u sezoni koji vrcaju naši pčelari iz ravnice.
Veoma je značajan u razmnožavanju pčela, jer na paši uljane repice dožive neverovatan razvoj, pred bagremovu pašu.
Zdravstvene dobrobiti meda
Smanjuje holesterol
Njegove komponente i vitamini doprinose smanjenju nivoa holesterola. Svakodnevna konzumacija meda povoljno utiče na nivo antioksidativnih spojeva u telu koji se mogu boriti protiv viška holesterola. Istraživanja pokazuju da antioksidanti sadržani u medu mogu sprečiti sužavanje arterija. Zavisno od mesta nastanka, suženje može dovesti do srčane insuficijencije, pogoršanja pamćenja ili glavobolje. Čaša vode sa nekoliko kašika meda biće dovoljno da se to spreči.
Poboljšava pamćenje
Druga istraživanja pokazuju sposobnost meda da se bori protiv stresa, obnavlja ćelijski antioksidativni odbrambeni sistem i, kao posledicu, poboljšava pamćenje. Osim toga, kalcijum sadržan u medu mozak lako unosi, što povoljno utiče na njegovo funkcionisanje.
Poboljšava kvalitet sna
Šećer sadržan u medu povećava nivo insulina u krvi koji zatim oslobađa serotonin. Serotonin se dalje pretvara u melatonin, hormon koji promoviše kvalitetan san.
Pozitivno deluje na probavni trakt
Med je jak antiseptik, pa se preporučuje jesti kašiku meda natašte. Ovaj jednostavan ritual pomaže u prevenciji različitih bolesti povezanih s probavnim traktom. Osim toga, dok prolazi kroz želudac, med uništava klice i zaceljuje male rane na sluznici.
Pospešuje opuštanje
Med smanjuje stres i ublažava umor. Glukoza sadržana u medu neophodna je za rad neurona. Brzo se apsorbira u krv, što pospešuje opuštanje i ublažavanje psiholoških poremećaja.
Više o medu uljane repice
Uljana repica je značajna pčelinja paša. Spada u grupu pčelinjih paša kod kojih dominira heksozni nektar. Utvrđeno je da medonosne pčele preferiraju nektar bogat saharozom ali i pored niskog sadržaja saharoze, uljana repica je atraktivna medonosna biljna vrsta jer u to vreme vrlo je malo biljaka na koje bi pčele letele.
Karakteristike meda od repice
Med od repice ima specifičan ukus, pun je polena i brzo počne da se kristališe. Zbog ogromne količine polena dolazi do ubrzanog razmnožavanja i jačanja društava.
Med od repice ima fine sitne kristale i zbog toga se najčešće koristi u kozmetici za izradu raznih krema na bazi meda. Jako je dobar za one koji imaju problema sa prostatom, i u lečenju problema sa čirom, kao i za sveukupno zdravlje organizma i jačanje imuniteta.
Što je med nutritivno vredniji, to je proces kristalizacije brži.
Proces nastanka meda od uljane repice
Nektar se obrazuje neprekidno i pčele mogu da posećuju jedan cvet nekoliko puta. Količina nektara se obnavlja 30 minuta nakon posete pčele. Sekrecija nektara se povećava za 100% ako se nektar uklanja tri puta u jednom danu, u odnosu na cvet gde se nektar uklanja samo jednom dnevno.
Zahvaljujući velikoj gustini cvetova i velikoj proizvodnji nektara i polena, polja uljane repice privlače pčele i sa velike udaljenosti.
Cvetanje uljane repice
- Cvetanje počinje kada su temperature između 11ºC i 14ºC
- Faza cvetanja ozime uljane repice počinje krajem aprila – početkom maja
- Traje 22–45 dana, pri čemu pojedinačni cvetovi traju oko tri dana
- Cvetanje je u vidu duge, rastresite grozdaste cvasti
- Ide postepeno od osnove prema vrhu
Važno o kristalizaciji meda
Med od repice ima specifičan ukus, belu boju, pun je polena, i brzo se kristališe. Potrošači često znaju biti zbunjeni i žale se da im se med ušećerio, misleći da med zbog toga ne valja, ali kristalizacija je prirodna osobina meda i sve vrste meda mogu i treba da se kristališu.
Kristalisan med (ušećeren med) prelazi u tečno stanje tako što se tegla sa medom stavi u posudu sa vodom koja se zagreva do temperature ne veće od 50ºC da bi med sačuvao sva svoja lekovita svojstva.